Kompresor za vazduh visokog pritiska AC320H MAKITA (prodato) - 018/576-705

Ove biljke su toliko moćne da im je potrebno samo šest sati da prečiste vazduh u sobi - Zena.rs

Hello friends ! Welcome to my videos!In this video i will do the trick of joining Pvc Pipes that are not the same size together in the simplest way that anyo...

Američka mornarica (US Navy) prvi put je otkrila izgled svoje najnovije rakete vazduh-vazduh dugog dometa – AIM-260A Joint Advanced Tactical Missile (JATM), razvijene kao odgovor na sve veću pretnju naprednih kineskih i ruskih raketnih sistema. Prva zvanična objava dizajna AIM-260A U februaru 2025. godine NAVAIR (Naval Air Systems Command) je objavio prve zvanične…

U trenutku nastajanja, F-102 je bio najnapredniji lovac, prvi sposoban za efikasno dejstvo u svim vremenskim uslovima i za letenje nadzvučnim brzinama. Osim toga, od samog početka razvijan je za upotrebu vođenih projektila vazduh-vazduh. Glavna mu je namena bila odbrana severnoameričkog kontinenta od sovjetskih bombardera. Naime, nakon okončanja Drugog svetskog rata, ili bolje rečeno…

Relaksacija, priroda, mir, tišina, čist vazduh, beg od gradske vreve, planinarenje, gurmanski specijaliteti, ribolov… Jednom rečju - Grza. #serbia #serbiaphoto #srbija #instaserbia #serbianature #mojazemlja #srbijauslikama #instagramsrbija #mojasrbija #serbiatravel #serbiatourism #myserbia #vidisrbiju #seeserbia #turistickaorganizacijasrbije #upoznajsrbiju #lepotesrbije #beautyserbia #serbianadventures #visitserbia #paracin #posetisrbiju #vrelogrze #biramsrbiju

Dvanaest lavova nije ni trepnulo kada se začuo oštar zvuk biča koji je zaparao vazduh. Već sledećeg trenutka, kada su čuli naređenje, počeli su da skaču sa jednog postamenta na drugi. Njihovo kretanje je bilo skladno i nepogrešivo. – Odlično, Pandora – čuo se glas njihovog krotitelja. Bio je to ujedno signal za zaustavljanje. Snažna

1404 likes, 25 comments. “Mnogo volim ovo testo... Zato što ga zamesim i odmah stavim u frižider i po potrebi uzimam koliko mi kad treba. Zato što pucketaju mehurići vazduha pod prstima dok radite sa njim. Zato što sva peciva imaju najlepši ukus sa ovim testom. Zato vam ostavljam recept: ✏️ Oko 1,3 kg brašna (bilo koji tip) ✏️ Suvi kvasac (količina prema uputstvu sa kesice) ✏️ 3 kašičice soli ✏️ 2 kašičice šećera (ako pravite slatko pecivo stavite više šećera-još jednu kašičicu) ✏️ 1 kesica praška za pecivo ✏️ 100 ml ulja ✏️ 300 ml jogurta ✏️ 500 ml mleka ✏️ 2 jajeta Umešati oko 500 gr brašna sa suvim sastojcima pa dodati mleko, jogurt, ulje i jaja. Mešati, postepeno dodavati brašno. Dobro umešeno testo stavite u veću kesu tregericu čiju ste unutrašnjost premazali uljem. Uvežite je pri vrhu i stavite u frižider. Testo iskoristite u roku od 7-10 dana. Nama nikad nije toliko trajalo. 🙈 ❗️❗️❗️ Testo ne mora da odstoji u frižideru, može se odmah sa njim raditi. Ako odmah radite sa jednim delom testa ostavite ga da nakvasa premesite i pravite šta želite. Drugi deo stavite u frižider u veliku kesu, namažite uljem unutra, stavite testo, istisnite vazduh i uvežite pri vrhu da testo ima mesta da raste u toj kesi jer stvarno raste. 🙈 Kad ga izvadite iz frižidera premesite ga, ostavite da nadođe (za to vreme će se i umlačiti) i onda radite sa njim.”

Sweet Pickle Relish su krastavac, paprika i luk, plus šećer, sirće, so i slačica. Ako niste ništa slično probali, zamislite ovu tvorevinu kao nešto između turšije i slatka. Inače relish potiče iz Indije, a ovaj slaki relish je izrazito američki proizvod, najčešće korišćen kao prilog pljeskavicama ili hot-dogu. Prošlog vikenda, kad su se food blogeri okupljali na Adi, ponela sam teglicu relish-a. Znala sam da neće tamo biti ni pljeski ni hot-dogova, al' mislim se, nek se nađe, snaćiće se on već nekako. I dobro se snašao, što na Milkičinom hlebu sa starterom, ili kapnut preko Gaginog soparnika ili Vesnine farinate, ili Sanjinih feta kuglica... Kod nas u kući relish služi kao začin, stavljamo ga preko sendviča ili dvopeka. Ipak, pravi razlog zbog kog sam ga pravila je zato što mi je potreban kao sastojak za nešto drugo što hoću da pravim. A šta, to ću vam reći neki drugi put :) Sweet Pickle Relish spremljen manje-više po smernicama iz ovog recepta Sastojci: 1 kg krastavaca 1 kg paprika 500 g luka 70 g + 1 kašičica soli 400 ml jabukovog sirćeta 350 g šećera 2 kašike slačice Postupak: 1. Krastavac oguliti i očistiti od semena. Sve povrće iseckati na sitno. 2. Staviti sve u veći sud, dodati 70 g soli, preliti sa 3-4 litra hladne vode, promešati i ostaviti sve da stoji bar dva sata, ili duže. U mom slučaju stajalo je preko 12 sati u frižideru, jer nisam stigla da kuvam istog dana. Nakon tog vremena povrće ocediti od slane vode. 3. U široj šerpi pomešati sirće, šećer i slačicu. Kuvati na jačoj vatri, mešajući, dok se šećer ne otopi. Dodati oceđeno povrće i vratiti na ringlu. Kad provri, sniziti temperaturu na srednju, dodati kašičicu soli i kuvati otklopljeno oko pola sata ili duže, dok većina tečnosti ne uvri, uz povremeno mešanje. Voditi računa da mora da ostane nešto safta. 4. U međuvremenu oprati tegle i poklopce. Sipati relish u tegle, istisnuti vazduh (kašičicu sa dužom drškom polako uranjati gde god vidite vazduh). Tegle dobro zatvoriti i staviti u šerpu zajedno sa krpom koja će ih štititi od sudaranja i zveckanja. Birati šerpu u kojoj neće ostati mnogo mesta kad se smeste tegle. Naliti vodom do malo ispod poklopca, kuvati do vrenja pa sniziti temperaturu koliko da voda ne prska okolo i kuvati još 15 minuta. Napomene: - Od količina navedenih u receptu dobije se tri manje tegle, one od oko 350 ml. - Neka vas ne brine količina soli navedena u sastojcima. Prema referentnom receptu, sva so ide u vodu u koju se povrće potapa, a ta voda se kasnije baca i povrće ispira (ja nisam), pa vrlo malo soli ostane u igri, i mislim da to nije dobro. Savetujem da kašičicu soli umešate tokom kuvanja, iako u receptu nema navedenog naknadnog dodavanja soli. Uostalom, probajte, procenite. - Povrće treba još više ustiniti nego što sam ja uradila. U receptu je pisalo da se koristi food processor, ja imam neku minijaturu od seckalice i nisam je rabila, nego nožem seckala, pa su komadići povrća u mom relish-u sigurno krupniji nego što bi trebalo. - Mislim da ne bi škodilo ni jednu-dve ljute papričice uvesti u ovo društvance, tek da malo dignu atmosferu, ali da ne zaljute relish jako. Recept za štampu

Volim čvarke, svih sorti i veličina. Duvan čvarci su mi možda najomiljeniji, a volim i klasične, kako hrskave tako i one žilavije, što bi trebalo da su pravi. Ako nisu vegetom zasoljeni, što sve češće viđam kod pijačnih prodavaca i ljuti me ta pojava. Pogačice sa čvarcima takođe volim. Ma šta volim, obožavam pogačice sa čvarcima! Pravila sam ih par puta ali po nekom skraćenom postupku, jer znam da priprema pravih, lisnatih, traži prilično strpljenja, i večito nemam ja vremena za to... I nemam, ali hajde, jednom bar, da me želja mine :) Otvorim veliki narodni kuvar da vidim šta kaže na temu pogačica sa čvarcima. Tri recepta ima, od kojih je jedan sa ovom najzametnijom tehnikom, sa posipanjem razvučenog testa čvarcima, pa preklapanjem, pa ponovo razvlačenje-posipanje-preklapanje i tako u krug. U druga dva recepta nalazi se pojednostavljen postupak u kome se čvarci umešaju u testo odmah na početku, a onda razvučeno testo premazuje mašću i preklapa par puta. Hmmm... Neću to, daj' ovu kompleksniju varijantu, da probam, konačno. Trud se isplatio, pogačice su ispale božanstveno! Divno se listaju, iznutra meke, spolja krckave, sve kako treba. Ipak, moram primetiti - brze pogačice sa čvarcima nisu nešto značajno lošije od ovih, a značajno manje posla ima oko njih. Tamo se čvarci umešaju u testo odmah na početku, razvuče se kora (jedna, jednom) i odmah vade pogačice. Pa, koga mrzi da se previše bavi, a prijedu mu se pogačice sa čvarcima, nek' zna da može i tako :) Pogačice sa čvarcima Sastojci: 250-300 g čvaraka 500 g brašna 1 vršna kašičica soli, 10 g 1 jaje 1 čaša jogurta ili kiselog mleka, 180 g 1 supena kašika masti, 50 g 20 g svežeg kvasca 100 ml toplog mleka i još, za premazivanje 1 žumance 1 kašičica mleka Postupak: 1. Čvarke samleti u električnoj seckalici, ili sitno iseckati nožem, pa podeliti provizorno na četiri dela. 2. Kvasac razmutiti u toplom mleku. U posudu za mešenje sipati brašno, so, dodati viljuškom razmućeno jaje, jogurt, jednu kašiku masti i prethodno razmućen kvasac. Umesiti glatko testo, vanglu pokriti plastičnom folijom i ostaviti testo da naraste, oko pola sata. 3. Radnu površinu posuti brašnom, istresti testo, ispritiskati ga da izađe vazduh, rastanjiti, prvo rukama pa oklagijom, na koru veličine oko 40 x 40 cm. Preko dve trećine površine testa rasporediti prvi deo čvaraka. Preklopiti prvo čistu trećinu testa preko središnje, pa preostalu trećinu preko ove dve. Dobili smo jednu traku sa tri sloja testa i dva sloja čvaraka. Sad tu traku malo rukama spljoštiti, pa naneti drugi deo čvaraka preko dve trećine testa. Preklopiti po istom principu kao malopre - trećinu testa bez čvaraka saviti preko središnje trećine, pa onu preostalu trećinu preko ove dve. Tako ispreklapano testo ponovo malo ispritiskati dlanovima, pokriti plasičnom folijom, i ostaviti 15-ak minuta. 4. Razviti testo ponovo u koru prečnika oko 40 x 40 cm, i ponoviti ceo postupak kao u prethodnom koraku. Ponovo pokriti folijom i ostaviti 10-15 minuta. 5. Testo razvući rukama pa oklagijom na veličinu oko 30 x 30 cm. Manjom okruglom modlom vaditi pogačice i ređati na pleh postavljen pek papirom. Restlove testa samo iseckati bez premesivanja i ređati na drugi pleh. Pogačice pokriti plastičnom folijom i ostaviti preko šporeta dok se rerna greje na 200°C, da malo narastu. Zatim ih premazati žumancetom razmućenim sa jednom kašičicom mleka i peći oko 20-25 minuta na 200°C. Napomene: - Moja modla je mala, 4 cm u prečniku, pa su i pogačice sitne. Ako volite veće pogačice, koristite veću modlu, a testo ostavite malo deblje. - Ispečeni restlovi su krckaviji od pogačica i prvi su nestali :) Recept za štampu

Sutlijaš, slatki pirinač, riža na mlijeku, rice pudding... Širom sveta poznat, svuda omiljen, jednostavan i po sastavu i po načinu pripreme. Pred vama je recept za ovu klasičnu poslasticu, divno kremastu i zavodljivo mirisnu... Pričala sam vam ranije o svojoj ljubavi prema slatkišima, koja datira od kad znam za sebe. Bila sam dete koje voli poslastice svih vrsta, domaće, industrijske, čokoladne, voćne, ma sve! Hleb i džem? Može! Palačinke i eurocrem? Daj! Kolač sa višnjama? Dva komada, molim! Plazma torta? Kako da ne!? Koh? O, daaaa! Sutlijaš? Oooovaj, je l' ima nešto drugo? Nisam volela sutlijaš. Ni griz. Znam da su me time hranili kad sam bila beba, imam nekih fotografija kao dokaz, da l' sam tada rado jela - ko bi ga znao, možda i jesam, pa mi se smučilo, a možda i nisam, nego sam morala. Mislim, ko još pita bebu šta joj se sviđa, jedeš ono što mama i baka smatraju da treba :) Uglavnom, od kad pamtim, sutlijaš nisam volela. Moguće da je zapravo zbog cimeta, koji se uvek posipa preko sutlijaša, a koji kao mala nisam mogla da smislim. Provuče se cimet u kolačima, medenjacima i slično, ali ovo, posut preko nečega, to mi je imalo prejak miris. Dugo, baš dugo nisam nisam ni jela, a ni pomišljala na sutlijaš. Čak ni kad sam zavolela cimet. Decenije su u pitanju. Onda me u nekom momentu klinac naterao da mu spremim, jer je probao kod bake i oduševio se. Napravila sam jednom, pa drugi, pa treći put... Htela, ne htela, morala sam pogledati istinu u oči i priznati, pre svega sebi, a sada i vama - ne postoji više ni jedan slatkiš koji ja ne volim! Nije baš neka vest za pohvaliti se, ali tako je... :) Prijatno vam želim! Sutlijaš recept za štampu Sastojci: 250 g pirinča okruglog zrna 500 ml vode 1/2 kašičice soli 1 l mleka 200 g šećera 2 kesice vanilin šećera cimet za posipanje Postupak: 1. U širu šerpu sa debelim dnom staviti 250 g pirinča, preliti sa pola litra vode i dodati pola kašičice soli. Staviti sve na jaču vatru, kad voda provri sniziti na pola i kuvati ononliko koliko je potrebno da voda "nestane", tj. da pirinač više ne pliva u vodi (oko 5 min). Promešati povremeno, ne mora često, nije lepljivo u ovoj fazi. 2. Dodati mleko, otprilike polovinu litra, šećer i vanilin šećer. Kad počne da vri, nastaviti kuvanje na srednjoj vatri (trojka od šest), poklopljeno (sa malo lufta), mešajući povremeno, do vidnog zgušnjavanja (10-15 min). Ako bela pena krene da diže poklopac i kipi, sniziti vatru. Kod mene je trojka bila OK za kuvanje sa poklopcem, bez mnogo mešanja. Kad krene da se zgušnjava dodati ostatak mleka i kuvajti do kraja, na isti način kao do tada. Ako prilikom mešanja osetite da se lepi, i naročito pred kraj, snizite temperaturu i mešajte često. 3. Sutlijaš je gotov kad je zrno potpuno meko (probajte), ali kaša i dalje relativno žitka. Hlađenjem će se dosta stegnuti, pa nemojte čekati da se skroz zgusne na šporetu. Možete sipati odmah, ili ostaviti poklopljen sutlijaš sa strane 5-10 minuta, pa sipati u činije. 4. Kad se prohladi posuti cimetom, a po želji možete dodati i malo seckanih oraha. Služiti rashlađeno ili na sobnoj temperaturi. Od ove mere dobije se 8 prosečnih ili 4 momačke porcije :) Napomene: - Moj sutlijaš se kuvao ukupno oko pola sata od čega je veći deo proveo poklopljen. Ali vreme je ovde samo okvir, vaš može biti gotov za manje ili više vremena. - Probala sam sa manje tečnosti, sa odnosom pirinač-mleko 1:4 i 1:5, i za moje pojmove to nije bilo dovoljno kremasto. 1:6 je odnos koji koristim kad pravim pilav ili rižoto i upravo mi je taj odnos bio dobitni i za sutlijaš. Moglo bi možda i malo više, ali manje - ne! Dakle, na 250 g pirinča, litar i po tečnosti. Lako se pamti - 250 g pirinča, 500 ml vode, 1 l mleka. - Što se tiče količine šećera, vi svakako možete startovati sa 100-150 g, pa pred kraj proceniti da li je dovoljno ili treba još. Ja stavim 200 g, ali to je stvarno pitanje ukusa i navika. - Poklopac je saveznik u kuvanju čiju ulogu mnoge domaćice previđaju. Kad nešto kuvamo otklpljeno, biće potrebno više vremena nego kad se kuva poklopljeno. Takođe, kad se kuva otklopljeno, više tečnosti isparava, pa se samim tim i potroši više. Ono što mi odozdo grejemo, vazduh odozgo hladi, kuvanje traje duže i trošimo više struje. Kad posudu poklopimo, para se kondenzuje i vraća nazad u šerpu. Ne sva, naravno, ali dobrim delom, čime kuvamo "i odozgo", umesto da odozgo hranu hladimo... U slučaju sutlijaša, poklopac ne spuštam skroz, već ostavim malo "da ima lufta", onako, nahereno. Jer radim sa mlekom, a mleko je prevrtljivo i čas posla voli da pokipi, pa ga ovako lakše vidim ako krene tim putem. Takođe, pirinač sam po sebi dosta peni, pa u zbiru sa mlekom, voli da poleti van. Ja ne mešam stalno, već povremeno, ali često nadzirem, ne udaljavam se. Kad se podesi dobra temperatura i ako šerpa ima debelo dno, ne bi trebalo išta da pokipi, niti da se jako lepi.

Figaro je kolačić u oblandi sa filom od žumanaca i grilijaža, jedan od najpopularnijih i najpoznatijih sitnih kolača sa slavskih tacni, pored bajadera. Osim pod imenom Figaro, sreće se još i kao Grilijaž ili Grilijaš, mada je grilijaž samo jedan njegov sastojak. Osim figara, ne volim ništa od kolača u oblandama. Nekako mi ta vrsta kore nikad nije prijala, mada ima tu i do svežine dosta, pa kad je oblanda sveža i nije povukla vlagu, onda je prhka i krcka, i to je ok (samo pomislite na Rafaello kuglicu, i onu perfektnu krckavost unutrašnju), ali sigurna sam da ste svi imali priliku da probate žilavu oblandu, to je baš onako, bezveze skroz, ma šta da se nalazi između. Kod industrijskih kolača sa oblandama je slično. Tu obično nema žilavosti, ali svejedno, imuna sam skroz. Na primer, ništa od napolitanki ne volim. Ni klasičnih, ni bite-size, ni sa čokoladom. Dragi ponekad ima običaj da kupi pakovanje Štarkovih napolitanki, ja prođem pored njih mrtva 'ladna. Što se, recimo, neće desiti ako kupi Štarkove čoko-keksiće i ostavi ih nebranjene na stolu :) Fil za figaro je baš teška patina, za moje pojmove. On može da se nađe između dva lista kartona, i biće dobar kolač. Dobro, preterujem malo, sa željom da stavim akcenat na fil. Svaki kolačić koji vam ukusom liči na starinski verovatno se bazira samo na jajima, šećeru, puteru i orasima. Fil za Figaro je upravo to - šećer u dva oblika, kao grilijaž sa orasima, i kao deo žutog krema od žumanaca i putera. Par reči o grilijažu. Grilijaž je miks karamelizovanog šećera i orašastih plodova - oraha, lešnika, badema. Priprema se tako što se čist šećer topi do karamelizacije, pa se ubace orasi, ili šta već ide od orašastih plodova, promeša i rasprostre na neku glatku površinu. Može na pleh obložen pek-papirom, može na dobro nauljen pleh ili neku drugu zgodnu površinu. Treba imati u vidu da se šećer topi na 180 i kusur stepeni celzijusovih, tako da nije baš za prosuti na površinu od bilo kog materijala, naročito ne na neki plastični poslužavnik. Kad se karamel stegne, grilijaž treba izlomiti pa usitniti. Prema nameni, nekad će biti potrebno koristiti mlevene orahe, nekad seckane, nekad ostaviti veće komadiće prilikom usitnjavanja, a nekad samleti skroz sitno. Za Figaro nam treba samo grubo usitnjen, jer je upravo taj grilijaž koji krcne pod zubom najveća čar ovog kolačića. Za ustinjavanje može poslužiti dobar multipraktik ili električna seckalica, ali i bilo kakav avan, ili u krajnjoj meri, pamučna krpa i tučak za meso. U slučaju ovom poslednjem, grilijaž treba zarobiti između dva sloja krpe, inače će želeti da pršti i leti po kuhinji. Ja sitnim u avanu, nekom minijaturnom koji imam. Ko mi javi gde u Beogradu da kupim avan poštene zapremine i težine, častim pivo. Kombinaciju krupnog i sitnog grilijaža imate u nekim tortama, kao što je ova perfekcija od Mignonne. Pravila sam jednom, i stvarno je bila perfektna. U vezi grilijaža treba još znati da on ne voli vlagu. Svaki karamelizovan šećer, pa i onaj u grilijažu, kad krene da skuplja vlagu iz frižidera, ili napolju iz vazduha, počinje da omekšava, da se topi, i to više nije to. Zato, recimo, nema smisla stavljati grilijaž u neke filove u kojima ima dosta vlage, tipa one na bazi pudinga ili slatke pavlake. Tamo će omlitaviti, rastopiti se i neće biti krckav. Kod Figara grilijaž ide u fil od žumanaca, šećera i putera, i tu će u dobroj meri preživeti. Isto važi i ako se grilijaž koristi kao smesa za uvaljati bombice, ili obložiti bok torte - u zavisnosti od vlažnosti vazduha u kome će se takvi kolači čuvati, može se očekivati razmekšavanje karamela, što obično nije ono što želimo. Toliko za ovaj put. Ako volite ukus starinskih kolača, napravite Figaro. Ako pritom skuvate tursku kafu, pozovete komšinicu i okrenete šolje da biste iz taloga koji je napravio šare tumačili sudbinu, sa obaveznim "ubadanjem" želje, a sve poslužite na kariranom stolnjaku - vremeplov je zagarantovan... Figaro recept za štampu Sastojci: za grilijaž 300 g oraha 300 g šećera za fil 10 žumanaca 300 g šećera 150 g putera i još 2 velika lista oblande Postupak: 1. Orahe usitniti seckanjem. 2. U široj šerpi karamelizovati šećer do braon boje. Ja to radim na stepen manjoj temperaturi od najjače (5 od skali 1-6), u šerpi sa debelim dnom, i povremeno malo provrtim šerpu da se onaj šećer koji se još nije istopio rasporedi po već istopljenom, a ovaj koji je već karamelizovan će se od tog vrtenja malo hladiti tj. neće zagoreti. Kad je sav šećer otopljen izmaći sa ringle i umešati orahe i brzo sve istresti na pleh obložen pek papirom. Kad se ohladi izlomiti na "gromade" pa usitniti u avanu. Ako nemate avan onda grilijaž smestiti u krpu pa tučkom za meso usitniti. Ne treba da bude jako sitno, već da ostanu komadići koji će kasnije krckati u filu. 3. U većoj šerpi zagrejati vodu. U manjoj kratko mikserom promutiti 10 žumanaca sa 300 g šećera. Mućenje ne treba da traje dugo, 20-30 sekundi maksimum. Od mnogo mućenja stvara se mnogo pene, a u peni ima puno vazduha, a vazduh je izolator, a izolacija usporava grejanje/hlađenje, a što sporije grejanje to više vremena provedenog u vrtenju varjače po šerpi. Kuvati žumanca na pari 15-ak minuta ili dok smesa ne dostigne temperaturu od 75-80°C. Dodati omekšali puter i kuvati zajedno još vrlo kratko, dok se žumanca i puter ne povežu. Brzo umešati usitnjeni grilijaž pa sve istresti na jedan list oblande i što brže rasporediti po celoj površini. Pokriti drugim listom oblande i što više ispritiskati da se fil lepo spoji sa oblandom. Pokriti nekom tablom većom od same oblande pa opteretiti i ostaviti u frižideru nekoliko sati, ili preko noći. 4. Poravnati tablu figara odsecajući ivice, čime uklanjamo šuplje delove bez fila. Zatim oštrim nožem seći na štanglice željene veličine, u mom slučaju oko 2x6 cm.