Чешки председник Милош Земан критиковао је Европску унију, називајући је „кукавицом“ због реакције Брисела, након што је амерички председник Доналд Трамп

Макрон је рекао посланицима да жели да земље Западног Балкана остану „усидрене“ на европском пројекту, али да сада није време да се прими било која нова чланица, пренео је АП.

Лидери ДС и Покрета слободних грађана следеће недеље на састанку код Дејвида Мекалистера. На разговоре позвани и Тадић, Радуловић, Јеремић и Јовановић.

Немачки министар одбране Урсула фон дер Лејен истиче да се после "Брегзита" Унији неће ускоро прикључити ниједна држава, укључујући Британију.

СТЕПЕН демократског развоја Србије пао је на најнижи ниво од 2005. године, упркос напретку у процесу европских интеграција, оцењено је у најновијем извештају

ГЛАВНИ судија у мисији Еулекс на Косову Малколм Симонс поднео је оставку наводећи као разлог корупцију у оквиру те мисије и нереаговање на његове притужбе.

We do NOT trade, low-ball offers will be ignored & blocked. Jeremy Scott's beloved winged shoe features lustrous gold metallic upper & futuristic wings across upper. Jeremy Scott's signature on heel.  FEATURES • Synthetic leather gold upper • Removable neoprene inner sock • Molded matte-finished leather wings cover laces & seal w hook-and-loop closure • Jeremy Scott signature on heel • Hackmore tooling • Pivot-point rubber DETAILS • 3.0 Metallic Gold B35651 • Dark Knight • Style: B35651

На данашњи дан 1916. године на Кајмакчалану је у Првом светском рату отпочела офанзива српске војске против Бугара и Немаца. У огорченим борбама врх планине Ниџе више пута је прелазио из руке у руку, да би Дринска

Автор - Деда-еу . Это цитата этого сообщения Разнообразие цветов насекомых Деда-еу Разнообразие цветов насекомых Rainbow Scarab Hemiptera ninfa de Cicadelideo

Цитата сообщения LJILJANA Прочитать целикомВ свой цитатник или сообщество! Фестиваль сари LJILJANA Фестиваль сари Деда-еу

Си дахэк1ей. Сэ уэ узэрыслъагъурэ уи маф1эм сесыр, Согъри соук1ытэ, сымыгъщи сызэгуоуд. Мы дунеижьышхуэм жэгъуэгъур щызикуэдщ, си дахэк1ей Еу мыгъуэ, сунэхъу...

АМБАСАДОР Европске уније (ЕУ) у Србији Мајкл Девенпорт рекао је данас да није најбоље разумео изјаву министра спољних послова Ивице Дачића о томе да је

Была необходимость поменять пыльники на рейки, пообщавшись со специалистами понял что устанавливать можно только оригинальные. Аналоги при полном выкручивании руля неспособны компактно сложится. За пыльники и ремонт на сервисе попросили 120 еу, на экзистите пыльники стоят по 15уе. Было решено мен...

”Ој, кукавно Српство угашено”, овим речима Епископ пакрачко-славонски г-дин Јован почиње интервју у којем говори о Србима који се стиде својих жртава, "Бљеску", Сабору СПЦ, Косову и предстојећим сеобама српског народа. Интервју који је Владика Јован дао дневном листу "АЛО!" преносимо у целости:  Разговор водио: Дарко Злојутро С епископом славонским, стручњаком за холокауст, разговарали смо у Пакрацу уочи 23. годишњице операције ”Бљесак” у Пакрацу, где увелико ради на обнови Саборне цркве, Владичанског двора, али и чувене Пакрачке библиотеке, најзначајније после Патријаршијске и Хиландарске. Како је могуће да српски народ не зна за такво благо у Пакрацу? - Сетимо се колико смо знали о Сент Андреји до обележавања три века од Велике сеобе? Скоро ништа! Тек 1990. Сент Андреја се вратила у нашу саборну свест. Морам признати да је фасцинантно гледати како се такво место, упоредиво са Охридом, Карловцима, подиже из пепела. Време Пакраца очигледно тек долази, али ће се ту препознати и наћи многи од којих то не бисмо очекивали, чиме хоћу рећи да он у себи крије дубље и веће људске вредности. Наравно, пре свега очекујем да се његовој обнови обрадују сами Пакрачани.   Шта недостаје Владичанском двору? Српски народ није свестан какво благо чува Епархија славонска у Пакрацу? - Не бих рекао да би само Срби требало да знају о њој - она се сада открива као непознато европско културно благо. Пакрачка библиотека чува гро блага које су Срби донели током Велике сеобе под Арсенијем Трећим Чарнојевићем, али и оно што је овде створено, као и оно што је настало у манастирима Липље, Ступље и Гомионици у Босни, па је склоњено овде. Она је друга у свету по броју раних штампаних јужнословенских књига, а има и чувену рукописну збирку. - Ми потражујемо доста тога, рецимо иконостас Саборне цркве, који је нестао за време последњег рата, као што су нестали и портрети епископа пакрачких. Потражујемо и много тога што је нестало у Другом светском рату, као што је иконостас срушене Цркве Светог Илије у Пакрацу. Но, 2014. смо рецимо пронашли иконе с иконостаса храма у Славонској Пожеги, који је срушен 1942. Нашли смо их, дакле, после 72 године! Што значи, полако… Нажалост, Пакрац највише потражује своје мртве и нестале у овом рату, па ја и овим путем молим све оне који о томе нешто знају да помогну да се они нађу и да се и њихове кости и душе њихових породица смире. Једном сте рекли да ”ако се узму у обзир мртве душе, моја епархија је најбројнија”. Какво је сада стање? - Стање у западној Славонији је углавном свима познато. Оно о чему се не прича јесте то да се налазимо усред свеопште сеобе која је сада погодила Хрватску, али нема сумње да ће захватити и остатак Југоисточне Европе, Балкана или како већ да назовемо овај наш крај света. Срби се масовно селе из Хрватске, са Косова, а следи нам и селидба из Србије. То ће се десити када ЕУ олакша запошљавање у њој држављанима земаља које нису у ЕУ: Црне Горе, Србије, Републике Српске/БиХ, БЈР Македоније. Чиме ће бити узрокована ова нова сеоба? - Ова сеоба је узрокована друштвеним стањем након ратова деведесетих година и свеопштим осиромашењем и пљачком, услед чега млад човек не види будућност у својој отаџбини. У таквој ситуацији он се окреће земљама старог капитализма у којима постоје неки стандарди рада и живота, те радничко достојанство које код нас нема - а у овом тренутку Немачка нуди милион радних места. Мада, има овде и неки моменат ирационалног, сличан необјашњивом покрету из села у градове крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, када су се напуштала богата сеоска имања и одлазило на рад у фабрику и у живот подстанара. Колико је тешко сачувати Цркву током сеоба? - Где год да се налази наш народ, њему је СПЦ стуб, а ту улогу Црква поготово има у дијаспори. Наша црква се већ налази пред изазовом да прихвати овај нови талас исељеника који ће ускоро бити много већи, те њу очекује озбиљан рад. Колико је тешко радити на опстанку Српске православне цркве у Хрватској? - Ту су се једна на другу надовезале три трагедије. Прва трагедија је Други светски рат и општа катастрофа коју су преживели српска црква и народ. Друга катастрофа је комунистичка владавина, која је за идентитет и самосвест српског народа, нарочито у Хрватској, била тешка. Морамо ту бити потпуно отворени и рећи да су главне полуге за губљење идентитета српског народа у социјалистичкој Хрватској били управо српске политичке вође, као и српски интелектуалци, који су били махом крајње лево и антинационално оријентисани. Мислим да се та грешка сада болно увиђа. Трећа трагедија су ратови деведесетих који су донели додатна страдања, сеобе и на сваки начин тегобна времена.  На челу сте Одбора за Јасеновац - да ли ће о њему Срби и Хрвати икада пронаћи заједнички језик? - Онолико колико смо хришћани, толико ћемо наћи заједнички језик. Ми смо 22. априла освештали храм у Млаки. Био је и патријарх Иринеј, били смо с њим и нас петорица владика и с тог места није се чула ниједна тешка ни оптужујућа, не дај боже, изазивачка реч. Ни оптужба на било чији рачун. Ми смо прослављали своје мученике. Цариградски патријарх је дошао у Јасеновац да поручи свима да у његовом тлу - највећим делом - почивају хришћани које треба памтити као хришћане. Скоро све друго је неразумевање или злоупотреба оног што се у Јасеновцу збило. Како коментаришете чињеницу да се Срби стиде својих жртава? - Наша библиотека ”Ој, кукавно Српство угашено” јесте пребогата и ја не намеравам да јој додајем томове - у српској уобразиљи, једино је јеврејска већа од наше. ”Дух самопорицања” Мила Ломпара је савремени класик овог жанра, с којим се не приличи такмичити, јер је свеобухватан. Радије бих ствари поставио овако: ИХРА, Међународна алијанса за сећање на Холокауст, наддржавно тело које се бави овом тематиком, 2016. је Јасеновац ставила на светску листу угрожене баштине Холокауста. На истој се, додуше, налази и Старо сајмиште и биће тамо док се на њему нешто озбиљно не уради. Сазрела је читава генерација стручњака по свету који се озбиљно баве страдањем у Југославији у Другом светском рату. Имамо чак и трилер-бестселер ”Њујорк тајмса” Филипа Кера ”Дама из Загреба”, чија се радња одвија у Трећем рајху и у НДХ, а која је врло реално приказана, укључујући и Јасеновац. Занимљиво је да ништа од овога није имало никакву рецепцију у српској средини. Шта очекујете од Сабора СПЦ? - Редован рад. Сигурно је да ће Косово и Метохија као и обично имати средишње место - на крају, У Пећкој патријаршији је Сабор и почео, а архијереји су обишли народ и светиње од Пећи до Призрена. Мораће бити речи и о сеобама о којима сам казивао. Очекујем да ћемо заузети заједнички став о Косову и Метохији, који не може бити много различит од става изреченог у саборском Меморандуму о Косову и Метохији из 2003. И током ратних и поратних година, од Цркве се увек чуо јасан глас, нема разлога да и сада не буде тако. Што се тиче новог устава, он јесте потребан, али његово доношење сигурно није епохална ствар. А шта је с новим методом избора патријарха? - Предложен је унеколико начин избора сличан ономе који је коришћен до избора патријарха Германа, двотрећинском већином. Садашњи начин избора је уведен зато да би се смањила могућност уплива власти на избор, а моје мишљење је да неће бити власти која неће имати жељу да на избор патријарха некако не утиче. Али разговараћемо, па ћемо видети шта ће бити…  Извор: ТВ. Храм

Порука Светог Архијерејског Сабора о Косову и Метохији Ми, епископи Српске Православне Цркве, древне и славне Пећке Патријаршије, благодаћу Светога Духа сабрани на редовно заседање Светог Архијерејског Сабора у историјском седишту српских архиепископа и патријараха, манастиру Пећкој Патријаршији, и првопрестоном Београду, у години припремâ за обележавање 800-годишњице стицања аутокефалије, односно самосталности наше Светосавске Цркве (1219-2019), у бризи за опстанак и добробит српског народа и његових светиња на Косову и Метохији, упућујемо, на челу са Његовом Светошћу нашим Патријархом, ову поруку верним синовима и кћерима наше свете Цркве, као и домаћој и светској јавности. Питање Косова и Метохије представља српско црквено, национално и државно питање првог реда. Наша Црква као духовна мати нашега народа у целини и Србија као држава највећег дела српског народа, којој територија Косова и Метохије и припада, носе највеће бреме одговорности за очување те наше историјске покрајине у границама Србије и за будућност српског народа у њој. Косово и Метохија, са својих хиљаду и петсто српских православних хришћанских манастира, цркава, задужбина и споменика српске културе, представља неотуђиви средишњи део Србије, о чему убедљиво сведочи традиционална духовна свест наше Цркве, у којој Косовски Завет означава израз централне поруке Новога Завета, конкретно доживљене у историјском искуству српског народа, као и свест српског народа о свом идентитету, духовним и етичким вредностима и историјском путу. Косово и Метохија, са нашег становишта, није питање ни националне идеологије или митологије нити, штавише, само територије већ представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања, без које се губимо у процесу опште глобализације и секуларизације. Просперитет Србије се не може градити на дезинтеграцији онога што представља камен темељац њеног идентитета и њене историје и државности. Српска Православна Црква понавља и потврђује свој вековни став о Косову и Метохији, истоветан од епохе светородне лозе Немањића и од Косовског боја до дана данашњег, а у наше дане од Меморандума наше Цркве о Косову и Метохији из 2003. године па наовамо. Она никада није напустила Косово и Метохију нити ће икада са њега одступити. У свим условима и недаћама остаће са својим древним светињама и са својим верним народом. Што се тиче државно-правног статуса наше државе на Косову и Метохији, односно њеног пуног суверенитета и интегритета, Сабор понавља јасан, више пута изречен став поглавара Српске Православне Цркве, Његове Светости патријарха Иринеја: „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити“. Ми се искрено надамо, уз молитву Господу да ће се проблем, створен најпре оружаном побуном албанских сепаратиста, а потом окупацијом Покрајине, решити искључиво мирним путем на начелима правде и права. Мир је неопходан услов да би косовско-метохијски Срби могли да живе слободно, без страха за голи живот и да правда за њих истовремено буде и правично решење за тамошње Албанце и за све заједнице које живе на Косову и Метохији. Очување Косова и Метохије као интегралног дела Србије, по свим међународним стандардима, а уједно у складу са Уставом Србије и са Резолуцијом 1244 Уједињених нација, не значи и конфронтацију са светом већ управо афирмацију става да се без основних права и слобода једног народа, његовог идентитета, духовности и културе, не може наћи стабилно дугорочно решење. Никада као сада нисмо имали већу обавезу да на сваком месту и у свакој прилици аргументовано сведочимо да се на Косову и Метохији не гради друштво људи једнаких права и слобода него друштво које је у свим аспектима противно основним вредностима на којима почивају демократска друштва. Косовске албанске институције, од краја рата 1999. године, а посебно од проглашења такозване независности, 2008. године, показале су јасно и нескривено да желе да створе етнички чисту албанску државу на овом простору и да у њој нема места за Србе, па ни за остале не-Албанце. Очигледно кршење људских права Срба уз масовне прогоне после завршетка рата, заустављање процеса повратка прогнаних Срба, спречавање повратка узурпиране имовине и непоштовање правâ Српске Православне Цркве не улива наду да би се положај Цркве и народа могао побољшати на неком „независном Косову“, уз било чије и било какве гаранције, јер садашње косовске власти не поштују ни сопствене законе. Најбољи пример кршења правâ нашег народа и Цркве јесу спречавање формирања функционалне Заједнице српских општина, непоштовање одлуке Уставног суда Косова о земљи манастира Високих Дечана, што признају и кључни међународни фактори на Косову и Метохији, блокада регулисања правног положаја Српске Православне Цркве и српске културне баштине. Недавна одлука такозване владе Косова да гради магистрални пут поред манастира Високих Дечана директно је кршење елементарних правних норми. Иако су канцеларије ЕУ и ОЕБС-а, као водеће западне мисије на Косову и Метохији, јасно указале на то да је овакав пут противзаконит, косовска „влада“ не одустаје од пута који би дугорочно угрозио манастир Дечане, најзначајнији споменик УНЕСКО-а у Метохији. Ово су само иницијални наговештаји како би се „независна држава Косово“ понашала према нашој Цркви и њеном верном народу. Сабор посебно захтева неповредивост верских права и слобода српског народа и осталих народа на Косову и Метохији. Та права и слободе неодељиво су повезани са положајем и статусом наших светиња – манастира, цркава, грoбаља, споменика културе... Србија чини све, – а и у будућности ће чинити, – за заштиту, обнову, рестаурацију и очување тих светиња и споменика сакралне и културне баштине и у томе има неподељену подршку релевантних међународних установа, пре свега УНЕСКО-а. За бригу о њима непрекидно и неуморно се залажу и највиши представници наше Цркве јер то није дневнополитичко питање него суштинска историјска стварност и идентитетска вредност српског народа. Ми не можемо да пасивно ћутимо пред чињеницом да је значајан део тог црквено-духовног и културног наслеђа већ уништен, и то наочиглед читавом свету, а да преосталом наслеђу прети иста судбина. У вези са тим, питамо се и питамо: како ће они који су своју побуну почели паљењем конакâ Пећке Патријаршије (1981) њу и остале српске светиње и споменике културе штитити у будућности? Подсећамо све на то да међународи правни поредак, успостављен у свету после Другог светског рата, у потпуности оправдава став Српске Православне Цркве, државе Србије и српског народа по овом болном питању. То важи и за јавно мњење у већини држава на свету, од којих многе, међу њима и највеће земље, укључујући и неке европске земље, па и земље чланице Европске уније, не признају нелегалну сецесију и једнострано проглашену „независност“. Не признају је ни најрелевантније међународне институције (Уједињене нације и Организација за европску безбедност и сарадњу пре свега). Без сагласности Србије и Савета безбедности УН и без консензуса свих европских земаља (међу којима чак пет чланица ЕУ не признаје независност Косова) ова ситуација не може бити насилно промењена и поред свих политичких притисака са којима се суочавају како Србија тако и поједине друге земље које не прознају „независно“ Косово. После вишедеценијског прогона и дискриминације нашег народа и уништавања сто педесет наших светиња – нажалост, у присуству међународних снага – признавање незаконито проглашене независности наше јужне Покрајине, што се упорно настоји наметнути Србији, дугорочно би угрозило опстанак наше Цркве и народа и допринело проглашавању српских светиња за косовске или албанске споменике културе. Све би то убрзано довело до дезинтеграције православног хришћанског идентитета у целом српском народу и представљало би право „убијање сећања“ (memorycide) српског народа.          У јавности се и даље сусреће идеја о подели Косова и Метохије између Србије и самопроглашене „косовске државе“. Притом се, свесно или несвесно, пренебрегава чињеница да подела не би била ништа друго до признавање „независне државе Косово“ и поклањање највећег дела територије Покрајине. У светској историји нема примера да неки народ у миру, две деценије после оружаног сукоба, даје своје за своје. Поделом би народ великог дела Косова и Метохије аутоматски био остављен на милост и немилост режиму такозване државе Косово, изложен погрому сличном оном из марта 2004. године или, под притиском и тихим терором, био присиљен на егзодус. Напомињемо да је тешка ситуација на Косову и Метохији последица систематског неиспуњавања и подривања Резолуције 1244 Савета безбедности, која гарантује повратак прогнаникâ и слободу свима, без обзира на порекло. Упорни покушаји појединих земаља да се на Косову и Метохији по сваку цену изгради грађевина на живом блату довели су свет у ситуацију да Косово и Метохија под влашћу некадашњих вођа ОВК данас, више него икада, представља црну рупу Европе и преседан који прети дезинтеграцији многих земаља широм Европе  и света. Оно што је створено на безакоњу не доноси мир и перспективу ни самим косовским Албанцима. Мотив за ову нашу пастирску поруку и овај очински апел није само напор да се заштите витални верски, национални и државни интереси српског народа већ и јеванђелска љубав према свима и свакоме, укључујући и косовско- -метохијске Албанце, и молитвена жеља да Бог, Једини Чевекољубац, Који жели да се сви људи спасу (IТим. 2, 4), просвети све нас и све људе светлошћу богољубља и братољубља. Амин, Боже дај! Извор: Српска Православна Црква