wd
Civic Kanjo
Eu só pintei i joguei um frilto
Vulture with a custom Teku themed livery based on Hot Wheels Acceleracers All work was done by me using Autodesk Maya 2022 and Adobe Photoshop 2021 Hot Wheels and Hot Wheels Acceleracers are owned by Mattel
Crafted sophistication: Explore DIOR's women's designer bags, handbags & shoulder bags. Elevate your look with sophistication.
Koulun kässä ja teku
"Mirno Teku Rijeke" (Vice Vukov) 1971.
Fin de la préparation du Biteku Teku
Linux Gaming News - Learn more about the launch of Candle the challenging puzzle game from Teku Studios that just launched on Steam
This is "Anime Style with blender(wip)" by teku on Vimeo, the home for high quality videos and the people who love them.
Oproštajni koncert Parnog valjka u Domu Sportova 2005Ne pitaj me noćas ništa pusti me da šutimJa noćas trebam mirStare rane opet peku moje bitke dalje teku, ...
Meble z drewna egzotycznego z recyklingu, wyprodukowane w Indiach. Do wykonania komód, szafek, regałów i luster użyto palisandru, mango, akacji i teku. Są to rzeźbione, postarzane i bielone meble do salonu, sypialni lub gabinetu w stylu vintage, boho, loftowe i industrialne
Meble z drewna egzotycznego z recyklingu, wyprodukowane w Indiach. Do wykonania komód, szafek, regałów i luster użyto palisandru, mango, akacji i teku. Są to rzeźbione, postarzane i bielone meble do salonu, sypialni lub gabinetu w stylu vintage, boho, loftowe i industrialne
"Whoa...Check-it-out!" - Vert Wheeler The Deora II was a vehicle driven by Vert Wheeler in World Race. Deora II is possibly one of the most popular cars Vert ever used. He first used it for the World Race with the Wave Rippers. He then used it for several races with the Teku. However, when Vert...
Kad mi je teško, bježim u samoću, kad mi je još teže, tražim dobre ljude. Skroz je to meni i čudno i lepo, kad na jednostavan način imam priliku da se povežem sa ljudima relativno istih interesovanja, stoga - hvala internetu. Sa nekima sam se naglo, čak previše zbližila, pa je takvo prijateljstvo, iako iskreno i pravo po svim internim kriterijumima, bilo osuđeno na nestanak, zbog narušavanja balansa i opšte pravde. Za neke druge ljude sam dugo verovala da smo bliski, pa se ispostavilo da baš i nismo. Ne znam da objasnim zašto, a puno sam mislila o tome. Valjda naprosto nismo bili kompatibilni. ...počinjem da sumnjam da su iskrenost i poštenje isto, iskrenost je uvjerenost da govorimo istinu (a ko u to može biti uvjeren?), a poštenja ima mnogo, i ne slažu se među sobom. Nekad su reči samo nazivi za pojmove, nekad zvuci bez značaja, nekad uspavanka, pesma, nekad melem, nekad oružje. Doznala sam da mogu poseći snažnije od mača, i da se laž ne isplati. Ali nema tih reči, ni istinitih ni lažnih, koje će raniti dušu više od ćutnje. Tu počinju svi krajevi. Najgore je kad ljudi ćute, kad se ne objasne, pa svaka sumnja ima pravo na život. I moja i tvoja. Pitala sam se zašto je tako teško otvoriti srce širom? Zbog svesti da kasnije može mnogo boleti, ako neko kroz njega protutnji kao promaja? Pa, neka protutnji, moguće da je i to vrednije nego zanavek samo viriti kroz špijunku sopstvenog srca. Otvaranjem ja usrećujem sebe, zadovoljstvo iskrenog davanja moja je sreća više nego onoga u čijem je smeru emitujem... Pitao sam ga jednom, kako to da je baš meni poklonio svoje prijateljstvo. Prijateljstvo se ne bira, ono biva ko zna zbog čega, kao ljubav. A ništa ja nisam poklonio tebi, već sebi. Sanja je jedan takav prijatelj, koji biva. Znamo se godinama, poznanstvo je lagano i neosetno preraslo u prijateljstvo. Ne naglo, ne na silu, ne na brzinu. Jako volim naše razgovore, jer sami teku. Ne koristim backspace, ne moram da pazim da ne kažem nešto što možda može biti pogrešno shvaćeno. Mogu da kažem sve, i mogu da čujem sve. Nekada se savršeno razumemo i sa jako malo reči, a nekada razgovori liče na roman u nastavicima. Ali nikada, nikada se ne desi da reči izostanu, da ih ne mogu naći, da im meru uzimam, ili klještima izvlačim... Sanja je fellow blogger. Knjiga o food fotografiji koju mi je poslala na čitanje stigla je sa puno žutih ceduljica, njenih komentara na sadržaj. Jako me je motivisala da uzvratim svojim zapažanjima, pa se sve pretvorilo u neobičan i inspirativan razgovor kroz čitanje jedne knjige u dva vremena i četiri ruke. Sad sam shvatio: to je prijateljstvo, ljubav prema drugome. Sve drugo može da prevari, to ne može. Sve drugo može da izmakne i ostavi nas puste, to ne može, jer zavisi od nas. Sanjin blog je pod FBI istragom, i tart koji vam predstavljam je jedno malo i jednostavno savršenstvo. Kako, zašto - ne znam. Sve je nekako izbalansirano, i snažno i lagano, i meko i krckavo... I jako ukusno. Može biti da je najvažniji začin u ovom tartu upravo prijateljstvo, i da moja ocena nije sasvim objektivna, ali čini mi se da je i u isključivo gastronomskom smislu jedan od najboljih koje sam ikada probala. Čekam mišljenja čitalaca. Molim i one koji nikad ne ostavljaju komentare, a pripremaju povremeno nešto od recepata sa Cooks and Bakes, ukoliko budu probali ovaj tart, da obavezno jave utiske. Ne štedite reči, recite iskreno ono što mislite i zašto to mislite. * Delovi teksta ispisani italic stilom, citati su Meše Selimovića. Sanjin recept je ovde. Sledi moja, usled stanja na zalihama minimalno izmenjena verzija - zelje umesto blitve, kajmak umesto pavlake i slično. Sastojci: za testo 300 g brašna 125 g hladnog putera 1 jaje 2-3 kašike hladne vode jedna potpuno ravna kašičica soli za fil 300 g očišćenog spanaća oko 100 g zelja (jedna veza) oko 50 g sremuša (pola veće veze) 3 jaja 250 g zrelijeg kravljeg sira (imala sam sjenički i homoljski pola-pola) 70 g kajmaka Postupak: 1. U posudu za mešenje sipati brašno, dodati na kockice iseckan hladan puter, i rukama ga urtljati u brašno, da se dobije mrvičasto testo. Dodati jaje blago razmućeno viljuškom i par kašika hladne vode, pa rukom umesiti čvrsto i kompaktno testo. Formirati disk veličine dezertnog tanjira, umotati u plastičnu foliju i ostaviti u frižideru dok pripremate fil. 2. Sav zeleniš oprati i staviti u veću šerpu, naliti čašom vode i kuvati kratko tek da lišće uvene i padne na dno. Prebaciti u cediljku i ostaviti da se ocedi i ohladi. 3. Dok se zeleniš hladi, testo razvaljati na komadu pek papira na krug nešto veći od kalupa prečnika 24-25 cm. Uz pomoć papira preneti testo na pleh, pa odlepiti papir (papir ostaje sa gornje strane, testo ide direktno na pleh, neće se zalepiti ništa, testo je masno i nije skono lepljenju - postupak videti ovde). Testo po ivicama treba da ima visinu od 3-4 cm, višak odseći i sačuvati za ukrašavanje. "Lišće" od testa je jednostavno za oblikovanje, a lepo izgleda. Testo u plehu izbockati viljuškom i peći u rerni zagrejanoj na 200°C oko 10 minuta. 4. Za to vreme dovršiti fil - sir iznječiti viljuškom, dodati kajmak, 3 jaja i sav zeleniš. Iizmešati. Verovatno ne treba soliti ako su sirevi slani, a obično jesu, ali to morate proceniti sami. Ja nisam solila fil uopšte, probala sam i procenila da ne treba. Sipati fil u polupečenu koru, poređati ukrase od testa ukoliko ste ih napravili, i peći još 30-40 minuta na 180-190°C. Fil će u rerni malo narasti, ali i splasnuti kad se tart izvadi - što je sve ok i očekivano. Služiti mlako, uz blago ohlađeno pivo, i društvo po izboru :) Recept za štampu
